Matematička gimnazija – upis u sedmi razred

Početak novembra je vreme kada deca mali maturanti (i roditelji) počinju razmišljati o nastavku obrazovanja. Poslednjih godina slične dileme more i dve godine mlađe učenike. Novosadska gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“, kao i još nekoliko gimnazija širom Srbije (uključujući i matematičku gimnaziju iz Beograda) u svom programu pored edukacije srednjoškolaca ima i obrazovanje dece uzrasta sedmog i osmog razreda.

Razlika između obične osnovne škole i pohađanja poslednja dva razreda pri matematičkim gimnazijama je što učenici u gimnazijama umesto matematike (4 časa nedeljno) imaju algebru i geometriju (3+3 časa nedeljno), kao i tri časa fizike sedmično. U skladu sa brojem časova je i gradivo zahtevnije. Šta se precizno uči u sedmom i osmom razredu možete naći na ovom linku.

Za one koji nisu upućeni 90% gradiva se pominje i u običnim školama, u nekim oblastima se ide „u širinu“, a veoma mali broj oblasti se uči unapred poput kosinusne teoreme koja se obrađuje u osmom razredu matematičke gimnazije dok se u drugim školama pominje tek za dve godine. Ono što najviše zanima roditelje je koliko je to gradivo teže i da li njihovo dete koje ima tanku peticu može ispratiti.

Na ovo pitanje je teško dati konkretan odgovor. Kao i kod drugih predmeta to najviše zavisi od nastavnika. Nažalost, desi se da deca koja su odskakala od svoje generacije u matičnim školama dobijaju dvojke umesto petica, a opet postoje i nastavnici koji u svom radu koriste zbirke kao i njihove kolege iz drugih škola i zadaci su samo za nijansu teži od uobičajenih.

Nedostaci ove škole su da će deca u sedmom razredu uz više truda u većem procentu dobijati niže ocene što može biti nezgodno ukoliko se posle dve godine želi upisati neka druga gimnazija, svaki gubitak poena zna uzrokovati glavobolju. Kod nekih to dovodi do frustracija, gubitka samopouzdanja u odnosu na dane kada su bili među najboljim u svojim odeljenjima. Manje je vremena za vanškolske aktivnosti. Većina dece će trošiti više vremena na prevoz jer je gimnazija dalje od njihove matične škole. Društvo na koje su se navikli ostaje na drugoj strani, a oni idu u nešto nepoznato.

Prednosti ove škole su brojnije. Prva i osnovna je promena okruženja i ranije osamostaljavanje. Ovde su talentovana deca okružena uglavnom istim takvim drugovima. Nekim promena sredine od koje odudaraju koju smo napomenuli kao manu ustvari predstavlja pozitivan iskorak. Druga je gradivo i viši nivo koji se traži, mnoga deca se u svojim matičnim razredima dosađuje, a vremenom ulazi i u kolotečinu i postepeno pada nivo zainteresovanosti i znanja (ovo se najbolje ogleda u rezultatima sa takmičenja). Uz jači trening dolaze i bolji rezultati. Posle prolaska kroz „sito i rešeto“ sedmog i osmog razreda gradivo u srednjoj školi, pa čak i fakultetu se savladava sa daleko manje problema.

Da bi upisali sedmi razred u gimnaziji neophodno je položiti prijemni ispit koji se održava sredinom juna, zadatke sa prijemnog ispita iz prošlih godina možete naći ovde, a ako je neophodna pomoć za pripremu, bez lažne skromnosti, na pravoj ste adresi.