Kad bi komentarisali rezultate završnog ispita iz matematike održanog u junu 2016. prvo bi nam na pala na pamet pesma katastrofa, ali ipak ćemo da iskoristimo stihove druge pesmice koji kažu „Zar je važno ko je kriv…“ Zbog toga se nećemo previše osvrtati na prošlost nego ćemo pokušati da izvučemo pouke za sledeću generaciju koji su ovih dana završili sedmi razred, decu rođenu u ovom milenijumu.
Radeći sa decom shvatio sam da pojedinci analizirajući svoje naslednike često pominju „kad sam ja bio dete…“ ili „u moje vreme…“ Šta god da je nastavak tih rečenica nema nekog smisla jer se stvari okreću naglavačke svakih 5, a ne 25 godina tako da porediti vreme sadašnje sa vremenom kada nije bilo mobilnih telefona, kada smo kupovali internet na sate i pisali mailove u offline režimu da bi nam tih pet sati trajalo duže nema nikakvog smisla, a to je bilo pre samo 15-ak godina, mnogo nakon što su roditelji današnjih maturanata završavali osnovnu školu.
Po jednom istraživanju pre sedam godina korektan tekst na internetu ne bi trebalo da ima preko 300 karaktera jer ljudi gube koncentraciju čitajući duže tekstove. Pre dve godine je napravljeno isto istraživanje i došlo je do cifre od 150. Pre pet godina sam savetovao svoje polaznike da kupe dve zbirke za polaganje prijemnog da bi jednu radili na času, a drugu individualno kod kuće, sada za tako nešto nema šanse, a zipovanje svih geometrijskih formula na dve strane A4 i svih fizičkih formula potrebnih za polaganje završnog ispita na jednu stranicu A5 formata je prihvaćeno sa oduševljenjem.
Problem nastaje kada se ni te dve, odnosno jedna stranica ne savladaju. Kontrolni i borba za ocene, treninzi, uskršnji izleti, kupovanje za maturu, matursko veče su možda u tom trenutku bitniji od završnog ispita, ali ipak bi prelazak bar prve dve trećine zbirke i to do prvog juna trebalo da bude imperativ. Prijemni se ne sprema tako što će đak otići svakih sedam dana do škole i privatnog nastavnika i gledati šta oni rade. Na prvom času vožnje instruktor kaže kandidatu da vozi, a on će pritisnuti kočnicu kad zatreba, na sportskom treningu ne gledamo trenera kako pliva ili ubacuje u koš. Slična praksa bi se morala primenjivati i kad je matematika u pitanju. Može se prepisati, može se pogoditi da će biti neki zadatak, ali se onda može desiti atipičan prijemni kao ovogodišnji pa nastaju problemi. Bez prepoznavanja šta je kateta i poznavanja formule za površine kruga se teško može stići do 70% uspeha.
Pošto smo prebacili 300 karaktera završavamo tekst uz želju da sledeći prijemni bude uspešniji.
Оставите одговор