Prošla je još jedna školska godina, završni ispit i upisne aktivnosti i možemo se sa mirom osvrnuti na period koji je ostao iza nas. Školska godina je cela prošla u vanrednim okolnostima i nakon teškog probnog završnog ispita mnogi đaci i njihovi roditelji su sa zebnjom iščekivali polaganje male mature. Međutim, strah je bio neopravdan jer je ispit bio u najmanju ruku lak pa su se pojavile nove strepnje da će za upis pojedinih škola biti potreban izuzetno veliki broj poena. Za mnoge smerove je trebalo više poena nego prethodnih godina.
Ono što prvo upada u oči je da se mali broj dece odlučio da pored redovnog prijemnog polažu i dodatne pa je mnogo smerova u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ ostalo nepopunjeno. Pored tradicionalnih bilingualnih nemačkih, francuskih i ruskih, ove godine su ostala nepopunjena i specijalizovana matematička i donedavno izuzetno atraktivna IT odeljenja. Slično je bilo i u gimnaziji u Sremskim Karlovcima gde su se u novooformljeno odeljenje za istoriju i geografiju upisali svi zainteresovani. Zato je za upis prirodno-matematičkog smera u „Jovinoj“ gimnaziji bilo neophodno skupiti 98.30 poena. U ostalim gimnazijama je za upis trebalo minimalno 87.47 poena za gimnaziju „Laza Kostić“ do 94 poena za upis prirodnog smera gimnazije „Isidora Sekulić“.
Tradicionalno najpopularnija srednja stručna škola je medicinska škola „7. april“, a tamo su najpopularniji smerovi na osnovu broja poena neophodnih za upis bili fizioterapeutski i zubni tehničar sa 94 poena dok je nešto lakše bilo upisati smerove koji donose zvanje farmaceutski i pedijatrijski tehničar. U elektrotehničkoj školi je situacija izuzetno šarolika i najpopularniji su smerovi vezani za moderne tehnologije elektrotehničar informacionih tehnologija i elektrotehničar računara (slična je situacija i u mašinskoj školi), dok je za tradicionalne smerove trebalo daleko manje poena. Ekonomska škola je takođe popunila sve kapacitete, a najpopularniji smerovi su finansijski i poslovni administrator, kao i ekonomski tehničar. Ni u umetničkoj i saobraćajnoj školi, kada su u pitanju polaznici na srpskom jeziku nema praznih mesta. Na žalost, interesovanje za profile poljoprivredne struke je i dalje veoma malo, a slična je situacija i sa tradicionalnim zanatima iako svi osećamo nedostatak kvalitetnih kadrova u tim oblastima.
Оставите одговор