Dajemo časove matematike za sve uzraste, od prvog osnovne do fakulteta, kao i časove fizike za osnovnu i prvi (ajde može i drugi) razred srednje škole, koleginica koja je držala časove računovodstva više ne radi. Pripremamo učenike završnih godina za upis srednjih škola (samo matematika i fizika) i fakultete. Pripremamo učenike osnovnih škola za takmičenja iz matematike (zvanična, mislišu i kengur) i fizike. Ukoliko je potrebno možemo uraditi i neke zadatke. NE RADIMO ZADATKE PREKO BUBICE, NE RADIMO ZADATKE U TAČNO ODREĐENO VREME OD 8.50 DO 9.35, NE SEDIMO SA DRUGOM ILI RODITELJEM U UČIONICI DA ČEKAMO KADA ĆE NJIMA STIĆI FOTOGRAFIJA NA VIBER.
Deo teksta napisan velikim slovima je nepromenljiv i nema veze da li bi neko za takvu vrstu usluge platio cenu časa ili višestruku cenu. Nema tih para, jednostavno time se ne bavimo.
U našoj „tradiciji“ je da se prepisuje i „snalazi“ i to je tako. Da li je tako oduvek bilo, jeste, da li je to lepo, nije. Ono što je oduvek bilo je da su se pisale puškice, da se pomagalo drugarima i to je deo „đačkog folklora“. Ukoliko bi neki učenik (naročito društvenjak ili medicinar) napisao formule za zarubljenu kupu, a o tome ništa nije učio te formule njemu ili mlađem bratu ništa ne bi značile. Kad se škola završi ljudima neće biti zabranjeno da iskoriste knjigu ili pretraživač i da nađu formulu koja ih zanima bitnije je znati primeniti je i ovladati pricipima. Kao što je deljenje užine lepo, tako je i pomoći, šapnuti pa čak i uraditi zadatak umesto druga iz klupe drugarstvo i deo je dečijih nestašluka.
Ono što nije lepo i što pisca ovih redova iritira je ubacivanje odraslih u tu priču. Uključivanje roditelja i privatnih nastavnika, a za ovaj tekst nažalost smo dobili višestruku inspiraciju iz realnog života. Postoji sigurno dosta ljudi koji bi rekli da nekim matematika nije najbitniji predmet, da se deca ne muče, da se svaka vrsta usluge može odraditi za adekvatnu cenu, milion izgovora, obratite se njima. Mi nismo adresa za tako nešto.
Оставите одговор