Bata Stojković reče da se marksizam nije kao ostali predmeti, kao geografija, jer može se živeti ako se ne zna gde je Abu Dabi i Singapur ili kao istorija da se ne zna kad je Milutin došao na presto, ali marksizam se mora znati. Kao matematičar, uz svo poštovanje prema geografiji, istoriji i naročito marksizmu, matematika se ne mora znati, ali ako se želi znati onda se ne smeju ostavljati rupe. Ako ne znate kad je Milutin došao na presto možete znati istoriju XX veka, ali ko ne zna tablicu množenja ne može znati ni razlomke ni proporcije ni krivolinijske integrale bez obzira koliko se kasnije uozbiljili i trudili.
Poslednjih nekoliko godina su deca suočena sa epidemijom, sa ubistvom u školi, sa aktuelnim dešavanjima. Svaki put se ne ide u školu, kaže se da će se nadoknaditi, ali ne bude ništa od toga. Postoje delovi matematike koji se mogu preskočiti, ali mnogi ne mogu, ne zato što će nekom „trebati u životu“ (najponavljanija đačka floskula) nego zato što će trebati u sledećem razredu. Rupe se šire, postaju krateri koji se sve teže krpe i deci je sve teže da prate gradivo napisano kada se podrazumevalo da će dete provesti celu godinu u školi bez online ili skraćenih časova, bez radnih, ali nenastavnih dana i da će moći savladati aktuelno gradivo jer ima neko predznanje koje je sada više nego upitno.
Kad tekst nema adekvatan naslov ne mora imati ni zaključak.
Оставите одговор