Kako spremiti ispit iz matematike?

a

Septembar je mesec u kom se hvata uslov za narednu godinu, a oni stariji čiste prvu godinu. Mnogi od njih su ostavili upravo ispit iz matematike za ovaj period. Za razliku od drugih ispita kod kojih se zahteva veći ili manji broj dana učenja kod matematike stvari često ne idu tako jednostavno pa se postavlja pitanje kako položiti ispit iz matematike?

Ono što vam nastavnik istorije ili biologije neće često reći, a kod matematičara je skoro svakodnevno je „to se zna, učili ste pre nekoliko godina“. Mnogi fakulteti u svom programu imaju matematiku, a izuzev matematičara i električara većina studenata kuburi sa predznanjem. Tu se javlja prvi problem, a to je nemogućnost adekvatnog praćenja predavanja i vežbi da bi se ispit položio na najbezbolniji način, pratimo predavanja, odmah odradimo sve kod kuće, odemo na jedne konsultacije i završimo posao u prvom roku. Jedni imaju obavezu pohađanja ili grižu savesti pa „prate“ predavanja dok drugi do kraja oktobra već odustanu. Kojoj god grupi pripadali za uspešno polaganje ispita se mora imati literatura sa predavanja i vežbi, svoja ili kopirana.

Glavni deo literature nisu ni knjiga ni sveska nego ispitni zadaci i primeri iz prethodnih nekoliko godina. Bez toga ne treba ni počinjati spremanje ispita. Ako ih niste nabavili nemojte ni počinjati spremanje ispita. Matematika nije za sve ista ni po oblastima koje su zastupljene i koje se traže ni po nivou težine zadataka. Zato zaboravite sveske iz srednje škole, matematičke sajtove i slične alternativne načine spremanja ispita pre nego što vidite šta se traži od vas. Mnogi znaju čak i da ponavljaju tipove ili čak i cele zadatke pa se ispit može položiti i bez kompletnog zadiranja u suštinu.

Svaka pomoć je dobro došla. Prva i osnovna pomoć su kolege sa fakulteta. Zato je sjajno uhvatiti se odmah u koštac sa matematikom, posebno što je masovna pojava da mnogi profesori daju lakše zadatke u prvim rokovima što baš i nije logično jer oni koji nemaju taj nivo moraju kasnije da savladaju višu prepreku, ali je tako. Vaši drugari imaju sličan nivo znanja, ako nešto znaju lakše će vam objasniti, ako ih ispustite kasnije je teže kad ste u poziciji sa onim kojim je matematika rak-rana ili sa mlađarijom koja nije vaša ekipa pa nemate koga da pitate, a vaši su već davno položili ispit. Postoji i veliki broj profesora, nije loše ni njima se obratiti, a najefikasnije (i najekonomičnije) je ako se već dostigne neki nivo i ako se ima šta pitati, a ne kretati od nule.

I da ne zaboravimo za kraj, puno rada i vežbanja. Izjava poznatog golf igrača Tajgera Vudsa koja se odnosi na sport kaže da je imao najviše sreće kad je najviše trenirao se može primeniti i na druge aspekte života. Isprovocirajte sreću.

Facebook komentari

2 Comments:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *