„Tamna“ i „vedra“ strana mozga
Stara je istina da se učenje uči. O tome kako efikasno učiti je napisano brdo tekstova i studija. Svi se slažu u jednom. Treba iskoristiti sve raspoložive resurse, u ovom slučaju iskoristimo mozak.
Poznat je podatak da se mozak sastoji iz dve polovine – takozvane hemisfere. Leva hemisfera je logičko-racionalna i služi za pamćenje informacija, simbolima, pravilima… Desna hemisfera mozga je umetnička polovina naše svesti. Razigrana ili kako je to sada moderno reći kreativna strana.
Koliko god naše školstvo favorizovalo levohemisferične predmete poput matematike, dok su desnohemisferični predmeti poput likovnog u drugom planu (ili se i u njima uče podaci koje treba zapamtiti) neophodno je razvijati obe strane mozga jer to čini učenje zanimljivijim i efikasnijim kao što je efikasnije hodati na dve nego na jednoj nozi. U pojedinim studijama se pominje da je zanemarivanje umetnosti i kreativnosti (u našem tekstu desne strane mozga) doprinelo gubitku pažnje i koncentracije kod novih generacija.
Razgibavajmo vijuge
Pošto smo se u tekstu kako učiti matematiku posvetili levoj hemisferi, u ovom tekstu je desna moždana hemisfera u prvom planu. Ne smemo dopustiti da zakržlja! Kako ćemo to postići? Crtajte, bojite, mozak daleko lakše pamti slike od reči. Zato mnoge metode učenja, poput popularnih mapa uma, u proces učenja uključuju crteže, đaci koji raznobojnim markerima podvlače tekstove imaju više uspeha u školi. Mozgu veoma prija vizuelna logika kada vidi kako misli izgledaju na papiru.
Takođe, razvijena desna strana je u mnogo slučajeva zaslužna za velika otkrića jer ukoliko stvari ne prihvatimo uvek onakvim kakve jesu imamo mogućnost da otkrijemo nešto novo i važno. Zato nije čudno što se veliki broj matematičara i fizičara u slobodno vreme bavio slikarstvom, muzikom ili nekom drugom umetnošću, ne samo zbog opuštanja nego i zbog skupljanja pozitivne energije i inspiracije za naporan rad.
Оставите одговор