Sedam kratkih saveta privatnog nastavnika

1. Daleko najveći efekat imaju oni privatni časovi kada su deca upoznata sa gradivom koje će se obrađivati. Ukoliko su dobili listiće kao pripremu za pismeni neka odrade što je više moguće. Ako ima deset zadataka i đaci urade svih deset i u svakom pogreše to je odlična osnova za dalji rad da se vidi šta nije jasno i gde se greši – mnogo bolje nego gurnuti listić nastavniku pod nos i očekivati da on to uradi.
2. Na časovima postoje zadaci koje deca ne mogu ni da započnu, to treba da odrade nastavnici. Sledeće zadatke sličnog tipa treba da rade đaci. Kao što se ni sportski trening ne svodi na gledanje demonstracije trenera i slušanje njihovih saveta nego se mora zaplivati/rastrčati tako se ni rezultati iz matematike/fizike ne mogu očekivati pukim posmatranjem.
3. Deca ne razumeju gradivo – tu su nastavnici da im pojasne. Teoriju, formule i slične stvari koje se uče napamet mogu savladati i sami, a time se štede vreme i novac.
4. Gradivo od mesec dana se teško može sažavakati za jedan sat, naročito ako smo zanemarili tačku 1.
5. Pohađanjem dva sata odjednom se ne potiže duplo veći efekat nego ako dete radi jedan sat. Svi imamo svoje limite i teško je bilo šta usuti u punu kofu, kao što je teško i podučiti umorno dete koje je već upilo veliki broj informacija u prvih sat ili sat i po.
6. Ako želite da dete ode na šest časova, neka to bude u periodu od mesec dana, a ne u periodu od šest dana, razlozi slični kao u tački 5.
7. Budite realni kada su očekivanja u pitanju. To što neko ima peticu iz geografije ili tehničkog ne znači da ima kapacitete za četvorku iz matematike, to ne mogu promeniti dva privatna časa, kao što ni vaš mali fudbaler neće postati Mesi nakon dva treninga.