O deci i (pre svega) roditeljima

Preplavljeni smo tekstovima o deci koja su nikad gora, o roditeljima koji su ih napravili takvim. Često u razgovorima me pitaju kako je raditi sa novim generacijama, klinci su danas nemogući… Možda moj uzorak nije reprezentativan, meni dolazi dosta dece koja idu na takmičenja, kojim je stalo da upišu što bolju srednju školu ili fakultet, da dobiju što bolju ocenu pa je moj odgovor da su deca u globalu super. Ali to sagovorniku nije dovoljno. Onda je sigurno teže sa roditeljima. Ne, nije teže ni sa roditeljima, oni su u 99% puni ljubavi i brige prema deci.

Inspiraciju za ovaj tekst sam našao na društvenim mrežama zbog poplave objava koje najviše šire psiholozi, roditelji koji su rođeni tamo nekih sedamdestih kad su se roditelji više posvećivali deci nego sada (što je po meni lično laž, možda se sada neki roditelji posvećuju na neefikasan način, ali definitivno ne manje od svojih roditelja), ali pre svega sportski klubovi i njihovi treneri gde bi da vaspitavaju i prevaspitavaju roditelje, da im se objasni kako da se ponašaju, da im se ne mešaju u rad iako kad ih pitaš ko to i koliko je često baš i nije toliko, obično se svede na „bio je jednom jedan“, ali ipak ćemo preventivno da solimo pamet.

Biti roditelj u ovo vreme nije ni najmanje lako, svi bi da pomognu deci da odrastu u kvalitetne, stabilne i samostalne osobe, a izuzev u kući retko gde je neko na njihovoj strani. Bake i deke bi da razmaze decu, od škole nikakve koristi, na ulici je atmosfera toksična, o tv i ostalim sredstvima informisanja i zabave da ne govorimo.  A svi imaju pravo i potrebu da prozovu i ocene roditeljski učinak, od političara i tv ličnosti, preko eminentnih psihologa, učitelja, trenera pa do sopstvenih roditelja.

Zato bih se zahvalio kako divnoj dečici, tako i njihovim roditeljima na saradnji koja traje godinama i koja će trajati. A odgovor na pitanje sa kim je najteže ako nije teško ni sa decom ni sa roditeljima, najteži deo posla je od 15. jula kad prođe odmor od naporne školske godine pa sledećih mesec i po dana kad te niko ne zove.

Facebook komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *